Dobrodošli u subotu 1. juna 2013. u Erdevik na 14. "Sremsku kulenijadu"



Tradicija proizvodnje kulena u Sremu duga je skoro tri veka. Kulen se pravi u svakoj dobroj sremkoj kući i to isključivo od svinjskog mesa prve kategorije, soli i crvene domaće paprike. Proizvodi se od pamtiveka na isti način a tajna dobrog kulena je umešnost majstora kulenara da odredi pravu meru i zna pravi trenutak. Privlačnost ove manifestacije posebno se ogleda u zanimljivom programu, dobrom provodu, ljubaznim domaćinima i povoljnim cenama proizvoda.


Erdevik je jedno od najlepših naselja na Fruškoj gori. Ovo selo , utonulo u zelenilo stoletnog rastinja i vinograda, okićeno rascvetalim baštama i cvetnim terasama, ovo lepo selo ostaje u srcima onih koje se ovde rode, žive ili se bar jednom zateknu.


Nalazi se u trouglu između Iloka(17 km), Sremske Mitrovice(26 km), i Šida (16 km) čijoj opštini teritorijalno i pripada. Sa tipičnom panonskom (kontinentalnom ) klimom, sa brojnim potocima, izvorima i sa tri jezera, na plodnoj crnici, meštani Erdevika se bave poljoprivredom, a čuveni su po svojim vinogradima i vinima. Šume se protežu na površini od 1500 ha i zaštićene su u Nacionalnom parku Fruške gore, šume lipe, hrasta, bukve, bagrema, bora i smrče, idealno su skrovište mnogovrsne divljači ,a posebno jelena, muflona i divljih svinja.


U toj pitomoj slici sela, posebno je raskošna i lepa seoska škola i njeno dvorište. Svojom visinom, arhitektonskom gradnjom i izgledom negovanosti, natkriljuje selo i postaje,zajedno sa Domom kulture i Omladinskim domom, koji se naslanjaju uz nju , srce i biće sela. Nastava se odvija na srpskom i slovačkom jeziku. U dobro opremljenim i lepo uređenim učionicama, oplemenjenim zelenilom i cvećem, učenici osim redovnih i obaveznih nastavnih programa, svakodnevno se bave mnogobrojnim vannastavnim, slobodnim aktivnostima i sa zadovoljstvom dolaze u svoju školu, čuvaju je i uređuju.


Usled obilja prirodnog blaga, Erdevik se rano javlja kao naselje. Arheološkim istraživanjem mnogi nalazi navode na zaključak da je na ovom terenu postojalo naselje još u bronzano doba. U selu se nalaze nekoliko lokacija iz rimskog doba, a po pisanim spomenicima Erdevik se prvi put spominje 1351 godine, dok na mapi Srema već 1730. godine.

Danas erdevičko stanovništvo u većini sačinjavaju Srbi (preko 50%), potom Slovaci, a ima i Mađara, Nemaca, Jevreja, Hrvata, Rusina i Roma.

Čuvajući svoju baštinu i nasleđe, meštani idu napred, idu do savršenstva između prirode i čoveka. Idu do lepote , do života.



Kulen je jedan od tradicionalnih mesnih proizvoda iz naših krajeva. Ova specifična kobasica se pravi u svakoj dobroj sremskoj kući, a svaka kuća ima svoj recept koji ljubomorno čuva.


Prvi put reč kulen spominje se u Riječniku srpskog jezika Vuka Stefanovića Karadžića objavljenom 1852 godine u Beču. Prema opisu kulena koji je tada dao Vuk ova kobasica više bi odgovarala današnjem švarglu nego današnjem kulenu. Reč kulen je grčkog porekla ’’kolum’’ koja u prevodu znači debelo crevo. Znači, kulen je velika kobasica ili kobasica u debelom crevu. Od drugih kobasica sremski kulen se razlikuje po tome što se u njegovoj izradi koriste najkvalitetniji komadi svinjskog mesa. Posebno mora biti dobar odnos između mesa i slanine, soli i praprike.


Prva kulenijada je održana na salašu Branka Hodoba u Sremskoj Mitrovici, 1999.godine. Grupa entuzijasta i zaljubljenika u kulen, uz hladan špricer, dogovoriše se da naprave prvu kulenijadu i zvanično imaju ime i prezime onog ko najbolje ume i zna da napravi kulen. Kako se vest o kulenijadi brzo proširila Sremom, svake godine broj predatih kulenova se povećavao. I svake godine pobednici su slavili, a ostali se trudili da naprave bolji kulen i da sledeće godine budu prvi, najbolji. Mesto kulenijade se menjalo: od salaša ’’Hodoba’’, preko, Hotela Srem, Bare Zasavice, pa sve do 9. sremske kulenijade, kada se preselila u Erdevik i ono je postalo tradicionalno mesto održavanja.


Pod motom "U zagrljaju kulena i vina" 29. maja prošle godine u Erdeviku održana je 11-ta po redu Sremska kulenijada.
Preko 4.000 ljudi te subote na ’’Sremskoj kulenijadi’’ mogli su da posete oko 100 tezgi koje su bile postavljene celom dužinom erdevičkog parka. A ponosni izlagači mamili su posetioce raznim specijalitetima koji su se mogli probati: kulen, šunka, kobasice, razna vrsta vina, sirevi, med, kolači i druge prateće đakonije. Tokom manifestacije organizovana su i takmičenja u pogađanju težine kulena na kojem je učestvovalo oko 200 posetilaca i takmičenje u pravljenju i parovanju kobasica. Za najmlađe organizovano je i jahanje poni konja.


Celodnevni kulturno umetnički program ispunili su recitatori, pevači, trubači i sedam folklornih ansambala od dečjeg do seniorskog uzrasta, a u večernjim satima za mlade je organizovan i koncert rok grupa.


Uz dobre pesme, igre, zabavu i kupovinu posetioci su mogli da čuju i proglašenje pobednika u takmičarskim disciplinama. Za ovo 11 takmičenje proizvođača sremskog kulena ocenjeno je 69 proizvoda.


Ocenjivanje se vrši u dve osnovne kategorije i to: kulenovi koje su proizvela preduzeća i radnje i one koje su napravili pojedinci, fizička lica. Ove dve grupe su podeljene na dve podgrupe i posebno se ocenjuju kulenovi u prirodnom i veštačkom omotaču.Ocenjuje se 6 svojstava kulena: spoljašnji izgled, izgled preseka, čvrstoća, boja, ukus i miris.


Dođite na "Sremsku kulenijadu" da zajedno uživamo odabranim mirisima i ukusima čarobnog kulena.






Za više informacija posetite https://www.sremska-kulenijada.rs